Osamdesete

Osamdesete u Suboticu konacno donose kafiće. Nove prostore gde se se sa dobrih stereo uređaja slušaju novi hitovi. Do 1983. u našem gradu nisu postojali ugostiteljski objekti tog tipa (izuzetak je Stara pizzerija 1977.). Razne neugledne rupe i pojila, zvane bife/buffet, kafane i bircuzi, uveliko su zaostajali za onim što se već moglo videti na primorju ili u zapadnim delovima SFRJ. O nekoj modernoj muzici tu nije moglo biti ni govora. Istini za volju, ponegde su postojali džuboksi ali karirani stolnjaci, limene pepeljare, debele konobarice i neinventivni enterijeri, beznadežno su odisali provincijalizmom. Moderni kafići, polovinom osamdesetih, niču kao pečurke i preuzeće biznis mnogim diskaćima koji će se ugasiti. Nažalost oni neće predvideti u svojoj ponudi rok koncerte, što zbog zakonskih ograničenja, što zbog uslovljenosti skučenim prostorom. Ipak,svojom raznolikošću i neograničenim radnim vremenom, uz novouređeni centar grada, novu fontanu i avangardno pozorište, učiniće Suboticu jednim od najzanimljivijih gradova za noćni život tih godina.

Za privatnu inicijativu u organizaciji rok koncerata je još rano. Sva aktivnost u tom pravcu prepuštena je Radničkom Univerzitetu i instituciji koja se tada zvala Opštinska konferencija SSOV. Polovinom osamdesetih oni nalaze da je najbolje rešenje da se bujica novih, mladih bendova sabere jednom godišnje u jednu manifestaciju nazvanu SVA TA MUZIKA. Ne zna se da li je to parafraza onog Sav taj jazz ili to znači SVE JE TO MUZIKA, šta god vi mislili. Jer nije bilo bog zna kakvog kriterijuma. Ali u osnovi, ideja je bila dobra jer je Dom omladine zatvoren, mesne zajednice su sve manje imale volju da podnose štetu na inventaru posle koncerata razularene omladine.

Ali, vratimo se na početak, u 1980. godinu.

Časno je bilo živeti sa Titom i svi pamte gde su bili kad im je javljeno da je ovaj umro. Isto tako, svaki dugokosi omladinac, kome je muzika bliska, zna gde ga je zatekla vest da je ubijen Džon Lenon. Neminovno je isticalo vreme jednoj epohi. Subotički hipici okupljaće se još 5-6 godina oko bara LAV da bi potpuno nestali.

Čupavci su svojom hipi filozofijom dobro nalegli na ideološku podlogu socijalizma i činilo se da su ipak svi na istom putu.Taman negde pošto je Đoka Balašević ‚‚za zakletvu Titu spevao stih”‚ i socijalizam bio u svom klimaksu (krediti-letovanja-društveni stanovi), ničim izazvan pojaviće se

PUNK

Danas ništa i niko ne može biti toliko ekscentričan koliko je to bila pojava prvih pankera u našem gradu.

Teret afirmacije te nove rok podkulture,uzeli su na sebe uglavnom petnaestogodišnjaci okupljeni oko diskaća Centar 3 i matinea u Aquariusu. Na Majmunu su se pozicionirali kod Agrosa (danas MC Donalds), nasuprot hipika koji su sedeli preko Triglava. Najlepše u svemu je bilo to što više nije bila potrebna neka muzička naobrazba da bi se formirao bend i sviralo. U značajnoj meri celoj stvari ide na ruku i to što Omladinski Festival iz jedne okoštale forme (šlageri + veče revolucionarnih pesama) evoluira u rok festival i u Suboticu stiže crème de la crème jugoslovenske pank i new wave scene (Pekinška patka,Prljavo kazalište,Šarlo Akrobata,Film,Idoli,Haustor,Lačni Franc…)

Darko Rundek:˝Kad god idem kod zubara ja se setim Omladinskog Festivala u Subotici kada sam na sceni žvakao staklo.˝ Nastup Električnog Orgazma ostaće upamćen po intervenciji milicije jer su ovi demolirali scenografiju.

Godine 1981. otvaraju se dva muzička studija (Lenđel i Čupak) i za dvadesetak maraka po satu, bendovi mogu da imaju svoj demo snimak.

U prvoj polovini osamdesetih izdvojiće se pank bendovi: Nade iz inkubatora, Giuseppe Carabino, Proces, Marseljeza…

Snimiti ploču u to vreme,moglo se samo u mokrim snovima.Punk scena je najčesće izvan interesovanja medija i odgovarajuće javne pažnje i komentara.Grupi Proces je pošlo za rukom da se utisne u vinil u inostranstvu, u Norveškoj i to je najviši domet u tom pravcu. Ali toj generaciji to i nije bila ambicija. Važna je bila zabava i produkcija što žešćih sranja.

Prvi pank koncerti organizovani su po mesnim zajednicama uz obavezan krš & lom i sve se najčešće završavalo prekidom zabave. Još će im po jednom vrata otvoriti bašta JNA, Žuta kuća i Letnja pozornica, da bi sve kulminiralo masovnom tučom u Domu omladine na HC festivalu STRAH 85. Tuča između subotičkih pankera i novosadskih skinhedsa biće početak neprijateljstva između te dve grupacije, koje će se preneti i na naredne generacije.

Na svetskoj sceni do tad,pank je već istupio svoju oštricu.1985. LIVE AID na Vembliju gledaće ceo svet.To je jedan od onih događaja posle kojih ništa nije kao pre.Tada dominantni elektro pop,izaći će na megdan gitarskom roku koji će ih poslati u istoriju.U jednom danu u zaborav će otići Pol Jang,Ultravox i društvo.

U Subotici,drugu polovinu osamdesetih obeležiće grupa ARAGON sa nekoliko sjajnih pesama.

istorija osamdesetih

TEATROCK

Dolaskom u subotičko Pozorište, Ljubiša Ristić je smesta krenuo u deprovincijalizaciju ne samo te ustanove nego i šire. Predstave se igraju svuda samo ne u pozorištu. Ulice su kulise a zgrada teatra je prepuštena rokerima. Iz stare sale su izvađene stolice i dobijen je fenomenalan prostor za svirku. Pankeri su se uselili u sporedne prostorije i spremaju predstavu FILOKTET a preko dve godine tu će defilovati niz domaćih i stranih grupa (UK Subs, Laibach, La Strada, Misty in roots…).

Nažalost,Teatrock je zatvoren jer su “dobre vibracije“ pretile da sruše krov stare zgrade.

Gat in the night

Još jedna zanimljiva muzička (i još koješta) manifestacija, održava se jednom godišnje u MZ Gat i nosi glamurozni naziv GAT IN THE NIGHT. Gat noću tih godina,kao i ostala subotička periferna naselja, bio je kraj blatnjavih ulica i jako slabo osvetljen (salaši nagusto). Ipak, manifestacija se brzo proslavila i ubrzo je Mesna zajednica postala tesna za sve goste pa se 1985. seli u Jadran. Show je prerastao okvire MZ Gat ali je njegova zvezda nestala sa subotičkog neba baš kad je najjače zasjala.

NIRVANA u MZ

Kao što smo rekli, vrata Mesnih Zajednica su ostala zatvorena za pankere i slično društvo. Ipak, ima nekoliko izuzetaka. Svira se i vežba u MZ Dudova Šuma i MZ Gat a u MZ Kertvaroš se organizuju čajanke, sasvim u maniru šezdesetih. Omladinu Kertvaroša zabavlja sastav NIRVANA, potonji Heroji Ulice, koji će stići do Zaječarske gitarijade. Ali i tom bezazlenom druženju je došao kraj jer je veliki despot, sekretar MZ, saznao da pojedinci unose alkohol. Pala je zavesa na doba nevinosti. Sale Mesnih Zajednica ostaće na polzu penzionerima, Sunčanoj jeseni života i sl.

Bluzeri

Na subotičkoj mainstream sceni pored starih rokera i džezera, pojaviće se bluzeri Robert Tili (Lonesome Bob) i Dragan Ružić Macan (Blues Trio) koji će steći ime i izvan lokalnih okvira i ispisati zanimljive biografije u naredne tri decenije. Ta generacija bluzera i džezera imala je na raspolaganju gradsku kuću i Dom Kulture jer klubova i barova nije bilo, koji bi, recimo bili primereniji milje, tom muzičkom izrazu.Dom kulture tada je mesto najznačajnijih muzičkih i kulturnih zbivanja u gradu. Godine 1985. i ta institucija se zatvara i neki jazz i blues glazbenici okačiće instrumente o klin, neki će nastaviti da sviraju u pozorišnom orkestru a neki se rasuti po svetu.