Omladina 1984

»BIĆE BOLJE, NEKO VIČE«

24-ti jugoslovenski Festival popularne muzike održan je od 17. do 20. maja i prošao je u znaku napora da ova manifestacija izađe iz organizacione i kadrovske krize u kojoj se našla poslednjih nekoliko godina »Omladina 84« počela je, u stvari, dočekom Štafete mladosti. Tu noć su mladići i devojke, mladi muzičari, glumci i pesnici, proveli u Gradskoj kući, gde su u programu nastupili i stvaraoci poetske reči. Stručni žiri bio je jednoglasan u dodeli nagrade Mateju Zakonjšeku, kantautoru kompozicije »Balada za…«. Publika se opredelila za Ljilju Mladenović i Marinu Stanisavljević i kompoziciju »Nemoj da mi kažeš«, dok su Gordana Kostić i Goran Despotović proglašeni za najbolje interpretatore. Žiri novinara opredelio se za tekst kompozicije »Balada za …« autora Mateja Zakonjšeka. Festivalski tragovi zabeleženi su 1984, godine na ploči uz pomoć PGP, a „Okrugli sto“, prema izveštaču »Glasa omladine« nije doneo očekivani rezultat. »NepripremIjeni uvodničari«, stoji u tekstu, «i učesnici u razgovoru najčešće su »otkrivali toplu vodu« i želeli da budu pametniji nego što jesu, veći vizionari nego što jesu. Svi ti učesnici su, inače, vredni i zaljubljeni u svoj posao, ali smeću s uma da se put od hroničara zbivanja u našoj rok sceni do teoretičara ne prelazi tako lako kako to oni misle …« »Omladina 84« završena je velikim rok koncertom, a Subotičke novine« tim povodom navode refren jedne pesme Bore Đorđevića »Biće bolje, neko viče« s nadom da nekom drugom prilikom nećemo biti u prilici da ga završimo. Najavljena »bitka« posle festivala, za festival, zato mora biti i bitka za stvaralaštvo mladih. Sada, kada smo na domaku 25. jubilarne »Omladine« u Subotici, kada slušamo Jadranku, Šobića …, kada u našoj duši ponovo zamirišu »Vrbe«, kada se tako tiho. a tako lepo ponavljaju refreni Ibrice. kada ne samo praznično, ubedljivo, da se krv ledi u žilama, čujemo Balaševićevu. i ne samo njegovu, nego i našu »Računajte na nas«, kada ćemo se ponovo sresti sa starim priljateljima, kada će u ovoj majskoj večeri, večeri smilja i bosilja. večeri starih prijateljstava i podsećanja, nad ovim gradom i jezerom razumeti i pesnička reč — od Čakovca do Devđelije … kada će se pevušiti nove melodije, pamtiti ili zaboravljati — uostalom upravo tako kako to život donosi, a mladost rađa — rađati i novi susreti verujemo da ni jubilarna »Omladina«, ni u čemu ne može razočarati, Ona, jednostavno, mora uspeti jer je Subotica grad sa višenacionalnim življem, bogatom kulturnom tradicijom i poverenjem u samoupravnu budućnost, grad iz kojega streme zraci mladosti iz najudaljenijih mesta naše zemlje, grad gde se stvara, radi, trudi i oplemenjuje, gde se peva, voli i uzdiše u tim čudnim ustreptalim godinama do dvadeset i pet zaključno (pa i dalje), gde uvek ima ljubavi, pesme i mladalačkog nemira. Delom zahvaljujući „Omladini“, kako reče pesnik Dragomir Brajković, Subotica više nije na severu, »već mnogo južnije i mnogo bliže centru, zvanom srce, jer tim ritmom već godinama kuca za sve mlade stvaraoce.«

• Nagrada stručnog žirija:

Matej Zakonjšek – “Balada za…”; Izvodi: Matej Zakonjšek

• Nagrada publike:

Lj.Mladenovic-M.Stanisavljevic – “Nemoj da mi kazeš”; Izvode: Ljilja i Tina Mladenovic

• Nagrada za najbolju interpretaciju:

Gordana Kostic i Goran Despotovic – “Milo moje”