PREDGOVOR
Pisanje nije nimalo lak posao, naprotiv, čak ni onima koji od toga žive, a kamoli amaterima entuzijastima koji su se latili pisanja o nečemu što nikoga pre njih nije interesovalo s’ ciljem da se od zaborava sačuvaju kulturne vrednosti sredina iz kojih potiču. Samo oni koji su se dohvatili tog „ćoravog posla“ znaju muke kroz koje su prolazili prikupljajući, sređujući i proveravajući materijale za bilo kakvu, naročito muzičku enciklopediju. Zbog toga sam ponosan na moje kolege, posebno Vojvođane: Vladimira Nedeljkovića, dr. Željka Fajfrića, Gorana Kukića, Vladislava Vujina, Dejana Popova, Andreja Bulovana, Oliveru Skoko, Milenka Adamova, Igora Olujića, Milana Đorđevića i, konačno Tihomira Mišića, autora monografije koju držite u rukama. Njihove knjige neoborivi su dokazi da je rok muzika bila i jeste prisutna i u njihovim mestima, a ne samo u Novom Sadu i Beogradu.
Subotica, najveća vojvođanska varoš posle Novog Sada, grad je sa veoma živom kulturnom scenom, brojnim festivalima i kulturnim institucijama. Na jugoslovensku kulturnu mapu stupili su početkom šezdesetih godina prošlog veka pokretanjem muzičkog festivala Omladina (1961), a na evropsku zahvaljujući Festivalu evropskog filma Palić (1992). Između ove dve manifestacije etablirala se kompletna kultura našeg najsevernijeg grada. Neizostavni deo kulturne scene svakog mesta, pa i Subotice, jeste njegova muzička scena. Zahvaljujući već pomenutom festivalu Omladina, odnosno njegovim idejnim tvorcima i pokretačima Aleksandru Jančikinu i Josipu Kovaču, velikim znalcima i entuzijastima, Subotica je bez obzira na veliku udaljenost od Beograda i Novog Sada, gde su se overavale muzičke vrednosti (ne samo iz Vojvodine!), bez produkcijske i izdavačke kuće, bez uticajnih medija, postala jedan od važnijih muzičkih centara u bivšoj nam domovini. Dušan Stoparić, Dragomir Ristić, Aleksandar Korać, Kornelije Kovač, Silvester Levai, Mirjana Peić, Ivanka Vanja Stojković, Tamara Šarić, Komete, Orfeji, Gabor Lenđel, Ivica Tomović, Oktopus, Bolid, Faust, Tibor Levai, Džukele, Nevergreen, Lajko Feliks, Bunford Gabor, braća Kurina, Leonid Pilipović, Ana Never, Cadabra, Dušan Svilar, Wooden Ambulance i mnogi drugi zaslužni su za to. Ova knjiga je omaž svima njima, posebno onima koji je nikada neće držati u rukama, a njeni su junaci.
Tihomir Mišić, autor ovog kapitalnog kulturološkog dela Subotice i Vojvodine, zaslužuje sve pohvale za trud, vreme i živce koje je potrošio, i ogromnu ljubav prema muzici, jer ovakav poduhvat nemoguće je realizovati bez svega pomenutog. Posebna vrednost knjige je što se autor nije ograničio isključivo na lokalnu rok sceni, već je obradio i brojne soliste iz tzv. zabavne muzike. Bez Ace Koraća, Bate Kovača, Silvike Levaija, Mire Peić, Vanje Stojković, Tamare Šarić, Gabike Lenđela, Ivice Tomovića, Mede, Dušana Svilara, Gordane Vidaković i drugih, ovo delo ne bi bilo kompletno, niti bi Subotica bila toliko važna za kulturu Vojvodine i Srbije.
Bogomir Mijatović
————————————————————————-
“Ekipi koja uređuje portal “Sva ta muzika” s` posebnim uvažavanjem i poštovanjem , jer ste uradili veliku stvar!
Ne znam da li bilo koji grad, kod nas i svetu ima takav portal?
Grad vam duguje najveće priznanje. Muzičari takodje.”
.
Subotica, o3.11.2017. B. Mijatović
