Milan Mandić Mršavi pas

   Kako to već biva sa usamljenim jahačima, ni Subotica se mnogo ne razlikuje od ostalih sredina po svom odnosu prema njima. Mršavi pas (a.k.a. Milan Mandić) je trebao da izda tri albuma da bi neko u njegovom gradu obratio pažnju i organizovao mu koncert.

  Muzički počeci Milana Mandića se prvi put beleže snimcima grupe SFRJ (gde su svirali i neki od članova grupe Jadost, svojevremeno najmlađe grupe u okolini čiji članovi nisu imali ni dvocifren broj godina). Specifično levoruki gitarista koji ne menja redosled žica već samo obrne gitaru, svoju je srodnu dušu našao u Petru Bojoviću, bivšem bubnjaru grupe Krdo, sa kime je proveo narednih nekoliko godina svirajući kad god mu se ukazala prilika, mada nikad uživo u formaciji grupe. Sredinom dvehiljaditih duetu se pridružuje basista iz grupe Ludolf Neum i njegov paranormalni džuboks i skupina uzima ime Žaoteks. Bujica autorskih pesama Milana Mandića ometa grupu u formiranju koncertnog materijala, te Mandić bira najelegantnije rešenje i pod imenom Mršavi pas snima svoj prvi solo album “Elektronska muzika za decu” sa čak 37 pesama. izlazi za hrvatskog izdavača Slušaj najglasnije, oba 2007. godine. Tek treći album naslovljen “VKDLK” (ovog puta kao Mršavi pas & hor voluharica) obezbeđuje autoru prvi koncert i to u novosadskoj Crnoj kući.

  10. januara 2009. godine subotička publika po prvi put dobija priliku da baci uho & oko na rad Mršavog psa. U ne-baš-sjajnom-prostoru, Mandić nastupa gitarom, malom pomoći matrica sa laptopa i velikom pomoći publike (pogotovo Debi “zviždi-glasnije-od-izvođača” Dojl). Materijal je sastavljen od pesama iz doba Žaoteksa (“Musava država”, “Please Exept”…) pa sve do poslednjeg VKLDK albuma (“Greh savremenika”, “Biberu”…). Mnogo sigurnije nego u Crnoj kući, Mršavi pas privodi koncert kraju i izmamljuje bis, veoma retku stvar na ovim prostorima kad izvođači sviraju u rodnom gradu.