Josip Kovač

OTAC OMLADINSKOG FESTIVALA

(1916 – 1995)

Muzički pedagog, dirigent, instrumentalista i kompozitor Josip Kovač rodjen je u Subotici (Szabadka), u vreme Prvog svetskog rata, koji će označiti i pojavu jednog novog sveta izmenjenih granica i novih kulturnih vrednosti i umetničkih pravaca.

 Rodjen je u porodici duge učiteljske tradicije u više generacija. Ljubav prema muzici nasledio je od oca Kornela, uglednog subotičkog muzičkog pedagoga, dirigenta i horovodje. Završio je Srednju muzičku školu u rodnom gradu i u ranoj mladosti stupio u svet profesionalnih muzičara. Jedan je od retkih medju njima koji su, poput njega, ovladali muziciranjem na sedam instrumenata (klavir, harmonika, violina, truba, gitara, kontrabas, havajska gitara).

Drugi svetski rat zatekao ga je u Niškoj Banji, kao člana salonskog orkestra zabavne i džez muzike. Budući da je bio nesrpske nacionalnosti, kratko vreme bio je interniran na prinudnom radu u Boru, da bi iz istih razloga morao ubrzo da napusti Srbiju i sa suprugom Verom i tek rodjenim sinom Kornelijem vrati se u Suboticu. Zaposlio se u komercijalnom sektoru mesne industrije Hangya (kasnije 29. Novembar), gde je i dočekao oslobodjenje od madjarske okupacije.

Oporavkom zemlje i stabilizacijom društvenih prilika stvaraju se uslovi za življi razvoj kulture i Kovač se vraća muzici. Postaje član Subotičke filharmonije (1951-1964), nastavnik violine u Muzičkoj školi (1954-1962), a ranih pedesetih godina osniva prvi posleratni plesni orkestar koji je svirao na čuvenim igrankama u Sali Partizan. U to vreme Kovač postaje i plodan kompozitor zabavne muzike. Autor je ondašnjih diskografskih hitova „Sreću mi vrati“ i „Makumba“, izdatih na pločama zagrebačkog Jugotona.

Godine 1959. angažuje ga OKUD Mladost gde osniva omladinski duvački i gudački orkestar kroz koji će u naredne dve decenije proćiviše od stotinu mladih muzičara i vokalnih solista amatera. Kovač je njihov učitelj, pedagog, savetnik i „drugi otac“ u teškim godinama odrastanja, a tek potom i aranžer, dirigent i kompozitor. Mnogobrojni koncerti tog jedinstvenog omladinskog orkestra proneće ime i slavu Subotice u domovini i okolnim zemljama. Josip Kovač će biti najviše upamćen kao idejni začetnik i muzički kreator Festivala zabavne muzike „Omladina“. Kako je sam izjavio, na taj poduhvat se odlučio rukovodjen željom da, pre svega, mladi neafirmisani kompozitori, muzičari i vokalni solisti dobiju priliku da izadju na veliku muzičku scenu. Festival je u pravom smislu reči postao rasadnik mladih muzičkih talenata iz cele Jugoslavije, od kojih če mnogi kasnije postati opšteprihvaćene muzičke zvezde. U poznijim godinama Kovač je prepustio muzičko vodjstvo festivala mladjim kolegama, a profesionalnu karijeru završio je u subotičkom Dečjem pozorištu, pišući muziku za najmladje. Po odlasku u penziju, do kraja života davao je privatne časove deci iz klavijatura, gitare i harmonike.

Umro je 5. Marta 1995. godine. Sahranjen je na Bajskom groblju uz zvuke evergrina „What a wonderfull world“ , koji je posebno voleo i godinama nosio u srcu. Za života nikada nije nagradjen za svoj dugogodišnji pedagoški rad i neprocenjivi doprinos razvoju muzičke kulture. Posthumno mu je dodeljena Plaketa zaslužnog gradjanina Subotice.