JAGER
Je svirao bubnjeve a nije ih lupao
Savršeno kao udaraljke njih kao gitaru ovu kao bas
Bas kao saksofon njega kao violinu
A nju kao klavijature
Sve to savršeno
Jedino sviranje u žicu života
Nikako nije umeo ili hteo da nauči
Imao je bolesno plave oči
I bio bolesno miran i staložen
Čak i kad je bio najpijaniji
Nije teturao ili padao kao ja
Mnogo puta je Tanji
Pokojnoj
Na šanku kafića «Kobra»
Objašnjavao tajnu suštine bivstva i kosmosa
Sumiranu u jednoj tački koji bi imao nacrtati
Ali mu Tanja nije davala ili baš u datom trenutku nije
uspevala naći
Nikakvu pisaljku
Vrlo je ozbiljno shvatao Mašino sviranje violine njen balet i
Mašu u celini kao i sve ino uostalom
A umro je od potpune nezainteresovanosti za sve
Pod kapom nebeskom
Začudo zabrađen i pri novcu
Pesmu je napisao Robert Tili, a objavljena je u časopisu Rukovet 2012.godine.
NIKOLA JAGER (1950–2008)
Nikola potiče iz muzičarske familije. Bubnjar–virtuoz, svirao je više instrumenta. Srednju Muzičku školu je završio 1970. godine u Subotici na Vokalno-instrumentalnom odseku kao violinista. Posle odlazi u Beograd, gde ostvaruje lepu profesionalnu karijeru. Kao bubnjar priključuje se triju DAG sa kojima 1974. snima LP Sećanje. Od 1975. do 1979. svira u sastavu S vremena na vreme, sa kojima učestvuje na snimanju dve LP ploče (S vremena na vreme, Paviljon G.), kompilaciji Moj svet. Bio je član Narodnog orkestra RTB-a. Zatim se vraća u rodni grad gde se zapošljava u orkestru Narodnog pozorišta. Učestvuje skoro u svim većim muzičkim manifestacijama u gradu i okolini (aktivan je i kao kompozitor na Omladinskom festivalu). Nastupao je i snimao sa najboljim muzičarima i bendovima u gradu.