(recenzija albuma)
Subotičani THE SOUTHERN SOCIETY su početkom ove godine napravili sjajnu uvertiru u izdavanje debi albuma. Pojavljivanje na takmičenjima, intezivan rad na video spotu (“Burn Well”) i, jednostavno, prisutnost na domaćoj sceni zaokružen je izdanjem “Tales from a Southern Land”. Ovo je prvo zvanično, inače samostalno, izdanje potpomognuto Nacionalnim kulturnim fondom Mađarske.
Za TSS imam dosta pohvala, ali isto tako i kritika, pa i zamerki. Više u nastavku… Naravno, iskrenost mi je “pohvalna” strana, te se nadam se da se autori neće naći uvređenim, već da će pametno iskoristiti kritike svih nas i sledećim albumom nadmašiti i njih same.
Album sadrži 10 numera, ne računajući intro i outro, koje nisu od životne važnosti u celoj priči, ali daju fantastičan teatralni utisak albumu, bez daljnjeg. Pre svega želim napomenuti da su The Southern Society vrlo verodostojno preneli duh southern rock stila. Složićemo se svi da su se odlučili za ne tako familirajan stil u Srbiji, pa i na Balkanu. Sa sigurnošču možemo konstantovati da bi im manje trnovit put bio da se nalaze na tlu Amerike u ovom trenutku (i verovatno bi ih već gledali na sopstvenoj svetkoj turneji), ali bih lično to ocenila kao veoma mudar i hrabar potez. Zapravo, stilski TSS predstavlja veliko osveženje na našoj sceni. Shodno tome, album zavređuje svu Vašu pažnju. Album je jako atmosferičan i, u celosti, vrlo prijatan za slušanje. Jako mi se dopao koncept pojedinačnih pesama na albumu, gde se u skoro svakoj numeri može nešto zanimljivo izdvojiti…to “nešto” za šta se slušalac može upecati na prvo slušanje, što uglavnom nedostaje domaćim, pa i svetskim sastavima. Klasičan južnjački stil je pretočen u metal izvedbu istog, sa pregršt progressive elemenata, te će album biti, svakako, interesantan i ljubiteljima čvršćih metal pravaca. Ovakav spoj može biti i mana jer je album znatno kompleksniji od klasičnog southern rock albuma, te u moru interesatnih deonica ili tekstualnih celina malo toga ostaje u pamćenju za neko kasnije solo pevušenje. Jednostavno rečeno, album nema hit pesmu. Posmatraćemo ga kao celinu.
Dakle, generalni utisak, nakon prvih 10-tak slušanja, je vrlo pozitivan.
Dubljim zavirivanjem u album, kreću i stvari koje ćete čitati ispod ovih redova. Prvo i najbitnije – dužina pesama! Ona baš nikako ne ide u prilog uživanju i opuštanju. Ima i onih koje nikada da se završe. Aman ljudi, imajte milosti prema nama, slušaocima! Vrlo zameram redosled pesama na albumu. Nagle promene su dobar princip ređanja pesama, ali možda ne i uvek. Verujem da su momci iz benda vredno radili na tome, ali meni, lično, ne prija. Zasmetale su mi “usporene” pesme, ili bolje rečeno numere srednjeg tempa. Nakon takve snage kojom album otpočinje, na primer, pa i nekolicine pesama na albumu koje su žustre, u pravom smislu te reči, sledi balada koja nit je balada, nit obiluje nekom energijom. Tunjavo! Istina je da je to odlika južnjačkog stila. Mislim da bi klasičan vid balade, i muzički i vokalno, više pristajao TSS-u. Svim instrumentalnim delovima, specijalno gitariskom radu, skidam kapu. Jača produkcija bi išla samo u prilog bendu, ali toga smo svi svesni. Biće i toga jednog dana. Vokalne deonice…hmm. Odličan vokal, jako prijatna boja glasa i odličan fokus, budući da je gitarista Tibor ujedno i pevač. “Grublji” stil pevanja kao u numerama “Secret Messiah” ili “Oh Brother Where Art Thou”, meni više ide uz ovakav stil, dok su vokalne deonice u ostalim numerama za pohvalu, takođe, ali mi umanjuju doživljaj pesama. Svi “previsoki” tonovi bacaju muziku u drugi plan i ne čine jedinstvo kakvo se može čuti u gore pomenutim pesmama.
Pohvale idu i na račun dizajna omota, sajta, fotki pa i generalnog imidža benda.
Rezime je jednostavan. Odličan početak, ali ovo je, teoretski, prvi korak. Prvi kučići se u vodu bacaju. Otprašili ste ga ljudski, ali očekujemo mnogo više u budućnosti. Ovo je samo debi album.
Ana Lukić …………………………… 7/10
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=E5X_pgqxfcE[/youtube]
Leave a Reply