Bila je 1957. ili 1958. – u svakom slučaju neka daleka godina. Leto. U gradu, na nekoliko mesta, rukom ispisan plakat IGRANKA. Peva Rogi ! Taj Rogi je u stvari bio Milan Rogić, Zemunac tek završeni gimnazijalac.Tada se prvi put čuo Blue suede shoes i već standardni Rock around the clock, dve super numere novog talasa koji je stizao iz Amerike i čiji je predstavnik bio Elvis Prisli. To se sve dešavalo u “LOJDU” (na mestu danasnje Dafinine zgrade) kada je regularna muzika imala slobodan dan pa su narod zabavljali subotički studenti. U stvari, prvi počeci zabave te vrste mogu se naći već nekoliko godina pre toga, kada su leti, studenti za vreme ferija, povremeno svirali takozvane igranke, pre svega za svoje kolege iz Zavičajnog kluba studenata (onda još nije bilo fakulteta u Subotici). Među tim pionirima bio je trubač Aleksandar Aca Korać, koji će kasnije postati standardni član Velikog džez orkestra Radio Beograda a još kasnije i proslavljeni kompozitor zabavne, dečije i vojničke pesme.Sa njim su nastupili i gitarista Sava Gojković, pa saksofonista Dezider Sabo, basista Dušan Stoparić- Dule Basaga, bubnjari Šandor Sabaka, Pišta Saulić, tamnoputi Peter Dondo, pokojni Sava Neorčić, Duško Božin, Laslo Palušek… Šta se sviralo. Svirala se uglavnom američka, šlagerska i eventualno latinsko američka muzika ali na džezerski način, a takozvane sraćke (italijanska muzika,domaći šlageri ili bilo šta što nije džez) uopšte nisu dolazile u obzir. Čak je i rokenrol u početku smatran običnim đubretom, ali budući da je struktura manje više svih rok pesama u osnovi bila bluz (stručni naziv dvanaestica, zbog dvanaestotaktne forme bluza) stvar je prošla a manje upućeni ljubitelji zabavne muzike (oni kojima je u suštini bilo važno da se može plesati) primili su je s oduševljenjem. Naravno, bilo je tu i mucanja kako u pogledu svirke, tako i u plesačkoj tehnici, ali je led bio probijen i nazad se više nije moglo.
