OK fest je trodnevni festival za mlade koji se svakog leta održava na Tjentištu, mestu u okviru Nacionalnog parka Sutjeska u Republici Srpskoj. Ovogodišnje 11. izdanje održano je sredinom jula, a utiske sa festivala prenela nam je Dragana Nadaški.
Dan nulti
Da biste osetili pravu atmosferu trodnevnog festivala, kamp je prosto neizostavan. Pride, za kampere postoji dodatni, nulti dan, tokom čije večeri nastupa 3-4 izvođača. Put do Tjentišta, dug 530 kilometara, protekao je uz sjajnog vozača i pop-up šator, koji se već dokazao. Kamp se otvorio tačno u podne, a mi smo u kraćem redu bile 10 minuta ranije, što nas je spasilo čekanja. Ubrzo su se pridružili i ostali iz ekipe, a uprkos povremenoj kišici, svi šatori su bili postavljeni na blagom nagibu, blizu drveća. Veče nultog dana, uz kišu i 8°C, obeležili su muzički nastupi. Prvi su na scenu stupili Kanda, Kodža i Nebojša, koji su zvučali odlično, iako je vokal bio pomalo upitan. Potom se pojavio hvaljeni sarajevski bend Skroz, čiji su ritmovi zvučali “tanko”, uprkos dobrom prijemu kod publike. Zatim, bend zbog kojeg se insistiralo na nultom danu – Kawasaki 3p. Bio je to pun pogodak: ska, pank, energično izvođenje, prepoznatljivi ritmovi i besprekorni duvački deo. Veče su završili KUKU$, bend koji nije bio “šoljica čaja” za autorku izveštaja.
Dan prvi
Jutro je započelo rutinom u kampu. Rano buđenje zbog tuševa, koji su najslabija tačka festivala, s toplom vodom dostupnom samo oko 6 ujutro. Sledilo je punjenje telefona, oporavak uz teleću čorbu, druženje i bauljanje po predivnoj prirodi. Usput se moglo posetiti spomenik i sresti poznata lica. Prvi nastup na OK bini u kampu imala je sarajevska ekipa Helem Nejse, čiji je hip-hop zvučao daleko slušljivije uživo. Nakon njih, autorka je preskočila nastup Hiljsona Mandele. Ozbiljnu pažnju privukao je nastup benda Let 3. Uprkos vrućini, pojavili su se u punoj opremi, svetlucavi, s perikama i rekvizitima, a muzički su bili nepogrešivi. Između nastupa, praznine je popunjavao Summer stage, uz DJ-eve pored bazena. Glavnu binu festivala, Mastercard main stage, otvorila je grupa Elemental. Iako su nastupili bez muškog vokala Luke, Remi i Vida su koncert iznele bez problema, uprkos priznatom umoru. Nakon njih, na scenu je stupio Rambo Amadeus, koji je, kao i uvek, bio upečatljiv, s muzički sjajnim i zrelim nastupom. Pojava Plavog orkestra bila je iznenađenje, ali još veće je bila reakcija publike, među kojom su najglasniji bili tinejdžeri. Usred njihovog nastupa, nestala je struja na pola sata, što nije pokvarilo raspoloženje publike, koja je to iskoristila za protestne slogane. Veče su zatvorili Brkovi, čiji se nastup odvijao uz veliku gužvu, ali autorka izveštaja nije bila oduševljena zbog previše “prizvuka narodnjaka”.
Dan drugi
Smisao festivala je muzički diverzitet, ali i propratna dešavanja: promocije knjiga, upoznavanje novih ljudi i obnavljanje poznanstava. To je “svet u malom” i dragoceno iskustvo. Popodnevni deo na OK bini obeležili su Krankšvester, standardnim tehno ritmovima i eksplicitnim tekstovima. Zatim je nastupio bend My baby, koji je bio prijatno iznenađenje, mekog zvuka i zaraznih ritmova, i na kraju Orthodox Celts, čiji su verni fanovi doprineli euforičnom raspoloženju. Na glavnoj bini, Ida Prester & Lollobrigida napravile su pop-pank nastup, gde je Ida izvanrednom pojavom i energijom izvlačila publiku na scenu. Fun Lovin’ Criminals su odslušani uz pivo i opušteno ćaskanje. Dubioza kolektiv je bio ubedljivo najposećeniji i najenergičniji nastup. Gužva, horsko pevanje, skakanje i šutka na sve strane obeležili su ovaj koncert. Za kraj večeri, nastupili su Kultur Shock, bend s balkanskim etno zvukom i jasnim pankerskim stavovima.
Dan treći
Poslednji dan obeležili su nastupi bendova TBF, Z++ i Jelusick, koje je autorka propratila izdaleka. Sa žaljenjem je propustila promociju monografije “Bjesovi” Zorana Marinkovića. Na glavnoj bini, tokom probe, usledio je neočekivani bonus: Zoster je priuštio probu, što je razveselilo autorku. Prvi nastup na glavnoj bini imao je Marko Louis, koji je sišao sa scene i pevao s publikom. Uvek je dobrodošao gest i uvek oraspoloži publiku. Zatim je na scenu stupila Nik West, virtouz na bas gitari, čija je impresivna biografija jednako moćna kao i njena veština. Mostarci Zoster bili su vrhunac večeri, jer autorka priznaje pristrasnost prema ovom bendu, koji peva priče i ujedinjuje rege i pank. Za kraj, veterani Psihomodo Pop s frontmanom Gocem, koji je i dalje harizmatičan i živahan. Kratkotrajni nestanak struje zatvorio je festival nešto pre očekivanog kraja. Ponedeljak je bio posvećen pakovanju šatora, opraštanju od prirode i festivalskih prijatelja, pre povratka kući u stvarni život. Srećom, raspoloženje je održano uz nastavak druženja u Dvorištu.