Vilmoš Vilika Fekete je nedavno obeležio 55 godina muzičke karijere.
Nastupao je u subotičkim grupama: Elektric cirkus, Flash Royal, Severni vetar, Suvo grožđe, Voz, Retro Party, Exit, Stručni nalaz, Non Stop, Aragon, Jolana Brown, kao i u grupi Eridanus iz Kanjiže. Binu je delio i sa poznatim estradnim umetnicima kao što su Leo Martin, Dado Topić, Kićo Slabinac, Nina Badrić…
POČECI
Viliku je odmalena interesovala samo muzika. Gitaru je dobio od oca iz Nemačke, malo je sviruckao, ali mu se bubanj više sviđao. U jednoj poseti drugu video je komplet bubnjeva, seo je i probao. Tada je imao 13 – 14 godina. Prvi set na kojem je svirao bio je bezimeni set, Nemački, jako je ličio na Ludvig, koji je svirao Ringo Star iz Bitlsa. Taj komplet su posle kupili subotički Faraoni i napisali na njih Ludvig. „Šare su kao na Ludvig bunbnjevima, niko ne obraća pažnju na spojeve sa zadnje kože, na one spone, pa je to prošlo kao Ludvig bubnjevi. Posle jedan drug dobije iz Beča, STAR bubnjeve, preteču današnjih Tama bubnjeva, negde 1967 – 68 godina. Meni su kupili AMATI, od profesora Lajoša Međerija (ex Splendid), jer su oni iz Amerike doneli RODŽERS, tada poznatu marku, strava bubnjevi za to vreme. Kasnije, grupa Strendžers se raspada, cela njihova oprema koja je bila pola pola Karla Kapiste i Ivan Tikvickog se rasprodaje. Mi smo u grupi Electric Circus tu opremu imali jedno tri meseca, VOX pojačalo, Ludvig bubnjevi, Selmer razglas… Kasnije je Dejan Đorđević kupio gitaru i pojačalo, Tibor Cerar je kupio bubanj, bilo bi je žao što ih ja nisam uspeo kupiti. Kasnije kupim VUDING-a u Ljubljani, to je MEACI italijanski proizvođač, njih sam prodao pokojnom Milošu Mihaljčeviću iz grupe Slom i Sila, kada sam išao u vojsku. Sa tim Vudingom sam tri meseca svirao na moru, u Crikvenici preko leta, sa čika Joškom Kovačem. Kasnije od pratećeg benda Josipe Lisac, grupe Nirvana, pazarim engleski dupli HAYMAN, jedino takve sam u Jugoslaviji imao ja i Ipe Ivandić iz Bijelog Dugmeta. Bili su teget plave boje“ seća se Vilika.
„Svirao sam uglavnom hard rok. Sada sa Jolanom, ustvari Zovi Brže /Brže Zovi se sad zovemo, zahvaljući novom gitaristi Želji Lukiću sviramo sa više soliranja. Nije to više stil The Police, U2, sa prebiranjem po žicama, sada to više vuče na rok“.
UZORI
Ne gledam toliko tehniku bubnjara, nego inovacije. Tehniku može svako da savlada, sa vežbanjem, ali ako nema filinga i osećaj, to onda nije tvoje. Mislim da me mogu prepoznati koje sam stvari svirao. Svakako da su Džindžer Bejker iz Krima (Cream), Džon Bonam iz Cepelina (Led Zeppelin) te Jan Pajs iz Dip Parpla (Deep Purple) su klase za sebe. Vrhunski je i Bili Kobam, najpoznatiji fjužn džez bubnjar, ali taj stil, meni ne odgovora.
Nisam uzimao časove, nisam notalista. Imam svoj sistem, kako upisujem. Mnogi veliki muzičari ne znaju mnogo o notama. Milsim da je potrebno da znaš da podeliš taktove, iako to nije ništa extra, to deca u školi nauče. Čak je mnogo lakše za bubnjeve raspisati note, nego za vokale ili druge instrumente, ali nema potrebe, barem meni. To za revijalni orkestar, okej, ali za bend nije potrebno. Treba da imaš malo talenta, ne možeš da budeš totalno aritmičan, da nemaš sluha. Ipak je filing važnija stvar, nego tehnika. Filing možeš da naslediš ili da imaš, a tehniku možeš naučiti. Kada sam počinjao, nisam sam vežbao. U celoj karijeri sam možda pet sati sam seo za bubanj i vežbao. Treba da si samouveren, i da ti to leži. U osnovi da znaš da odsviraš, posle dodaješ malo tehnike i to je to.
ULOGA BUBNJARA U BENDU
„Bez ritam sekcije nema ništa. Ti kao bubnjar ne smeš da grešiš, da ubrzavaš, ili da usporavaš, da praviš prelaze tamo gde ne treba. Moraš voditi računa o dinamici. Lako je nadovezati se gitaristi, on tebe prati ne ti njega. Basista i bubnjar moraju da budu sinhronizovani, što ne znači da moraju isto da sviraju.
Sada sviram TAMA bubnjeve. Po 2-3 puta sam izmenja Rodžers, Premier. Jedino nisam imao ASBA francuski komplet, njih je Erl Palmer svirao“.
O SUBOTIČKIM BUBNJARIMA
„Nikola Jager je bio kvalitetan bubnjar, rano je počeo da skida Bitlse, Šedovse, svirao je instrumentale. Bio je svestran, muzički potkovan. Nije međutim, bio rok bubnjar, pa sam ga recimo u grupi EXIT kad im je trebalo rok ritma, ja menjao. Ivan Tikvicki je stara škola, samo je relativno kratku karijeru imao.
Od današnjih muzičara, izdvajaju se Goran Evetović i Stanko Patarčić, školovani bubnjari.
Onda i sada je velika razlika u sviranju. Tada si ili znao ili nisi znao svirati. Instrumente je jako bilo teško nabaviti, bili su jako skupi. Ko je imao jedan doboš i činelu bio je faca. Danas imaš sve na netu, u knjigama napisano, note, melodije…
SREĆA JE POTREBNA
„Sviranjem sam se bavio i bavim se samo iz hobija. Iz Nemačke su me zvali, nisam otišao. Kada smo u Londonu Dejan Đorđević i ja videli na ulici kako tipovi sviraju gitaru, Dejan je rekao da bi trebalo da prestane da svira istu. Pazite, njega je Bata Kovač zvao u Korni grupu da svira… Potrebna je luda sreća da bi neko upao u neki veći bend i napravio karijeru“.