Dr Fuzz – intervju

podeli sa prijateljima ...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on Twitter

Moj drug – Predrag Vitner

Predrag Vitner (alias Dr. Fuzz), višestruko talentovan umetnik, marginalac, beskrajno duhovit, majstor crnog, iščašenog humora, Karma guy. Junak svetske boli (Weltschmerz). Voli životinje. Uvek pošalje čestitku za Novu godinu!

MUZIKA – POČETAK:

Veoma rano sam počeo da primećujem i slušam muziku. Pod uticajem osam godina starijeg brata u moje uši su, još u najranijem dobu, ušli The Beatles, Pink Floyd, T. Rex, Hendrix, Shadows… To su bili počeci.
Uz dve akustične gitare, moj brat i ja smo mogli satima da sviramo uglavnom svoje kompozicije koje su nastajale odmah u trenutku, od par hvatova na gitari i tekstova koji su nam tog momenta padali na pamet.
Na sličan način je nastala i funkcionisala grupa “10 na groblju”. To je bio prvi bend koji sam napravio sa par svojih školskih drugara… Svirke u podrumu zgrade, bubnjevi napravljeni od kanti, akustične gitare sa nabudženim magnetima, radio “Nikola Tesla” kao pojačalo…
Stigao je pank. “10 na groblju” postaje grupa “Marselyeza”.

MARSELYEZA:

Marselyeza je bila pank/nju vejv grupa koja je delovala u Subotici početkom osamdesetih godina. Srednja škola. Tinejdžerski bunt. Frustracije. Bes. “Nema kompromisa!” – parola u koju smo tada verovali … Sa 18 godina misliš da je ceo svet tvoj…
Nastupe Marselyeze su uglavnom pratili incidenti, a otkazivanja, ili prekidanje koncerata su tada bile uobičajene pojave. Ništa specijalno, to je tada bilo “normalno”, barem sto se tiče pank grupa. (Grupa “Debili u prolazu” iz Subotice je u celoj svojoj karijeri imala samo jedan nastup koji nije bio prekinut!).

ZLI PODSTANARI:

Grupa koja je delovala u Subotici u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka. Muzički nastavlja tamo gde je Marselyeza stala.
Između ostalog, nastupa i na Omladinskom festivalu u Subotici 1988. godine. Neposredno pred nastup (opet, eh!) dolazi do incidenta u garderobi. I dan danas žalim što smo tada sprečili Miloša (u to vreme gitara/glas u grupi) da izgazi organizatore pred svima. Trebao je. Kakvi su samo skotovi prema nama bili tadašnji organizatori famoznog “Omladinskog Festivala”. Uh!
Poslednji nastup Zlih podstanara je bio u Osijeku uoči ovog, poslednjeg rata. Pamtim raspomamljenu publiku, koja nam je dobacivala gomilu uvreda, prelazila prstom preko svojih vratova, pokazujući valjda kako će nas klati, i horski nam skandirala “cigani, cigani”. Oko polovine nastupa su nam isključili struju. Nastao je opšti mrak. Publika divlja. Tada sam pomislio da je sve gotovo… Srećom, niko se nije popeo na binu, a mrak nije potrajao dugo, te smo mi nastavili sa svirkom čim je struja došla, i odsvirali koncert do kraja. Dali smo sve od sebe.
Taj poslednji, je bio i najbolji nastup Zlih podstanara uopšte. Istovremeno to je bio i veoma tužan događaj koji govori o neverovatnoj ljudskoj gluposti, a za nas je predstavljalo otrežnjenje. To je bio kraj sna “zlatnih osamdesetih”….
Stižu devedesete, a sa njima i Ludolf Neum i njegov paranormalni džuboks

LUDOLF NEUM I NJEGOV PARANORMALNI DŽUBOKS:

LN je nastao u prvoj polovini devedesetih godina. Osnivaju ga Mirčez i Dr. Fuzz, (to jest ja), isprva kao projekat, koji kasnije prerasta u grupu. Na samom početku, još pre početka rada, ustanovljeni su principi na kojima je LN kao skupina počivala. Najvažniji od njih su bili da ne postoje bilo kakve granice izmedju stilova i žanrova u okviru muzičkog izraza, da je sviračko umeće, tehnika, i sam pristup instrumentima nebitan, isto kao i kvalitet samih instrumenata, i snimaka, a nastupi su trebali da budu neformalni. Praktično, LN, je osnovan kao “antigrupa”. Tek nakon toga se pristupilo traženju ostalih članova.
Vremenom su se kao stalni članovi ustalili Max i Miški, a kasnije Metalac i Draža.
Miški odlazi iz benda negde polovinom devedesetih.
Devedesete su bile vreme otrežnjenja, vreme kada su mnoge iluzije raspršene, i vreme kada je prilično surova realnost isplivala na površinu…
Shodno tome LN je u svome svetu pokušavao da živi neki svoj paralelni život, u kome nije bilo mesta za kompromise, a za mene je LN bio kao kišobran pod koji sam uvek mogao da se sklonim.
LN se nikada nije uklopio u Srbijansku Rock scenu. Nije pristajao na uslove koji su tada vladali na pomenutoj sceni, niti na kompromise koji su traženi od njega, (mada je bilo dosta pritisaka sa strane).
Koncertno, iako prilično aktivan, LN nikada nije izašao iz poluanonimnosti… Na koncetima i probama je napravio gomilu snimaka, uglavnom sa mono kasetofonom, i to je zadovoljavalo njegove potrebe po tom pitanju. Neke od tih snimaka je objavljivao uglavnom kao samizdat albume. LN nikada nije bio na snimanju u studiju. (izuzev jednom, i to u Subotici, gde su snimljene dve pesme, a nakon sukoba sa snimateljem i “naturenim” producentom iste su, na zahtev grupe, izbrisane).
Grupa je uz nekoliko prekida aktivno radila do 2003. godine, da bi 2009. definitivno odlučila da prestane sa radom, i to na isti način kao što je i nastala – saradnjom između Mirčeza i Dr. Fuzz-a. Kraj.

Dr FUZZ je…

moje umetničko ime koje je nastalo na prilično tupav način… Krajem osamdesetih godina sam nabavio nekakvu Wah/Fuzz pedalu poreklom iz Poljske, sa kojom nisam znao šta bih radio, pa sam u nju uključio mikrofon te proizvodio i snimao neartikulisane zvuke i mikrofoniju…
Tako je valjda spontano došlo i do imena Dr. Fuzz, koje me prati i danas.
Pod tim imenom sam bio u Ludolf Neumu, sarađivao sa ostalim bendovima, snimao muziku, crtao stripove, učestvovao u par kratkih filmova, radio radio-emisije…
Nedavno sam negde pročitao da čovek koji ne stoji iza svoga imena ustvari i ne postoji.. Slažem se sa time. Već neko vreme razmišljam o tome da penzionišem Dr. Fuzz-a… (još ćemo vidit’ !).

PESME SMRTI

Paralelno sa radom u grupama, ja sam, kao Dr. Fuzz, radio i muzičke solo projekte. “Pesme smrti” su kompozicije koje su izašle kao moj drugi samizdat solo album. Ovaj album je izdat u tiražu od odprilike petnaestak kopija. Toliko sam tada imao prijatelja kojima sam ga podelio. “Pesme smrti” su zbirka od 14 kompozicija od kojih se svaka bavi, kao što i sam naslov kaže – pojmom smrti. Kompletan materijal je snimljen u dnevnoj sobi jedne februarske noći 1996. godine. Bez upotrebe kompjutera. Ovo je moj najomiljeniji rad.
Inače, pošto je ovih dana definitivno doneta odluka da je Ludolf Neum i njegov paranormalni džuboks mrtav, ja kao Dr. Fuzz, sam nastavljam dalje. Sada trenutno radim (uslovno rečeno) na pripremi svog novog solo albuma koji treba da se zove : “Nasmejani Jojo sreće tužnu macu”. Ponovo u Lo-Fi produkciji, a sve u tradiciji solo radova Dr. Fuzz-a.

OMILJENI ALBUM I PESMA?

Veoma teško pitanje. Mogao bih da izdvojim more izvođača, albuma i pesama, a sve zavisi od trenutka i raspoloženja u kome se nalazim.
Al’ ipak: Jedan od meni najdražih albuma, je fenomenalni “Second Edition” od P.I.L.-a, a omiljena kompozicija je “Death Disco” sa istog. U stvari kad malo bolje razmislim, Death Disco, (iliti Swanlake) je za mene najbolja kompozicija svih vremena. Ever!
Takođe vrhunsko remek delo je i “Meet The Residents” (od Residentsa), kao i “Half Mute” od Tuxedomoon. Ovi albumi su remek dela od prvog do poslednjeg tona, i mogu da ih slušam iznova ponovo, i ponovo, i ponovo…

Koncert koji ćeš uvek pamtiti?

Koncert David Bowiea u Budimpešti održan 04. sept. 1990. Turneja: Sound+Vision. To je bila navodno njegova “oproštajna” turneja na kojoj je svirao svoje kompozicije iz perioda Space Oddity – Scary Monsters. Klasična rock postava. Gnjavid u izvrsnom izdanju, a za gitarom neverovatni Adrian Belew…
Još jedan koncert koji mi se “desio”, a ostavio je neizbrisiv trag u meni je: White Rabbit Band, Petrovaradin, 1986. godina. Koncert je počeo u totalnom mraku nekakvog podruma u Petrovaradinskoj tvrđavi, a kada su se upalili oskudni reflektori ispred nas je stojala reinkarnacija Iggy Popa, iz Raw Power perioda, groteskno našminkana i sa srebrnom perikom na glavi. Ređaju se pesme: “1986”, “Search & Destroy”, “Heart Like Hammer”…. Dve gitare i bas + devojka za bubnjevima… Neopisivo…

Film?

Spadam u kategoriju konzumenata filma koji ga (po)smatraju kao jedan od vidova masovne kulture/zabave, što će reći da mu ne pridajem preveliki značaj. Ali ipak kao jedan od filmova koji se izvojio od ostalih je svakako “Lost Highway” od D. Lyncha. Koliko god puta sam gledao ovaj film, uvek sam ga različito doživeo…
Takođe je izvrstan “Nightmare Before X-mas” od Tim Burtona, sa genijalnom muzikom Danny Elfmana.
Film koji sam najviše puta pogledao u bioskopu je “Tommy” od Ken Rasella… Hm, mogao bih opet negde da ga pogledam… U zadnje vreme uglavnom gledam serije. Poslednju koju sam odgledao je animirana serija “Avatar”. – 3 sezone sa po 20 epizoda. Manijak, a?

Knjiga?

Michel Tournier: -“Petko ili limbovi Pacifika” a takođe i “Kralj vilovnjak” od istog pisca. (Doduše, pre mnogo vremena sam ih obe pročitao, ali ih pamtim kao izvrsne i posle toliko godina. Ko zna kako bi mi danas legle?)
Knjiga koju sam nedavno pročitao i veoma mi se svidela je “Rotten” od John Lydona. Preporučujem je svakome koga interesuju Sex Pistols i punk scena u Londonu sa kraja sedamdesetih godina prosloga veka.
Pesma za koju bi voleo da si je ti napisao?
Uuuuu, često mi se desi da kada čujem neku pesmu koja mi se dopada, zamišljam da je ja sviram… Još od vremena kada sam bio klinac… To me drma i dan danas….

TV/radio emisija?

Ne pretim redovno ni TV, niti Radio …

Sajt?

Net1zen & Procedura su jedina dva mesta na internetu koje redovno posećujem.
Ponekad se zakacim i na Youtube, pa otplovim ko zna kud u potrazi za snimcima nekih grupa za koje niko nikada nije čuo…

Hobi?

Hobby je po mome mišljenju prilično luksuzna stvar. Mogu ga imati samo oni ljudi koji imaju puno slobodnog vremena. Muzika mi ne predstavlja hobi. Ona je potreba.

Putovanje?

Svako putovanje je dobrodošlo. Treba mrdnuti iz močvare svakodnevnice: posao-kuća-posao.

Ko je tvoj alter-ego?

Dr. Fuzz? Pa i nije. Dr. Fuzz se uopšte ne razlikuje od mene. On je isto što i  Predrag Vitner samo što se drugačije zove.

Šta bi probao, a još nisi?

Da vozim Porsche sa preko 200 km/h, Gibson Explorer, meso od krokodila – kažu da ima ukus svinjetine, a lakoću piletine.

Šta voliš u Subotici, a šta bi prvo promenio?

Volim subotičke tople letnje noći, punog meseca, a prvo što bih promenio je geografski položaj Subotice. Preselio bih je pored neke reke. Subotica nema reku i to je za nju veliki hendikep.
Inače Subotica je duhom bila i ostala palanka, i to najviše zahvaljujući palanačko-provincijskom duhu većine stanovnika u njoj. E i to bih promenio…

U koga ili šta veruješ?

Deklarišem se kao ateista. Verujem u ravnotežu dobrog i zla. Verujem da se dobro, dobrim vraća, a zlo – zlim. Bezbroj puta sam se u to uverio. Svakome se uvek vrati onako kako je posejao.

Ko je genije?

Ne znam.

Šta je smisao života?

Smisao života ne postoji. On je samo izgovor.

Tags: