Muzika u mladima, a mladi u Subotici

MUZIKA U MLADIMA, A MLADI U SUBOTICI ( tekst preuzet iz novina 5+ )

Kada se govori o mladima i njihovoj vezi sa muzičkim životom u Subotici, potrebno je postaviti nekoliko pitanja i na ta pitanja pokušati odgovoriti. Ono što se nameće kao prvo jeste da li mladi imaju uslove za rad i napredovanje, a drugo, da li ih to uopšte interesuje? Kao neko ko se ovom temom aktivno bavi od 2006. godine, mogu da konstatujem da uslovi postoje i da jedan veći deo njih, muzika stvarno interesuje. Postoji jedan problem, a to je da li oni imaju šansu da opstanu na “tržištu” koje ne postoji, nakon školovanja? Naime, od osnivanja udruženja građana JUNIOR MUSIC STUDIO i otvaranja džez odseka u Muzičkoj školi Subotica, mladi su dobili šansu da provere svoje muzičke sposobnosti iz oblasti zabavne, rok, pop i džez muzike, da upoznaju istomišljenike i da kroz zajednički i individualni rad dopune svoje znanje i da svoju kreativnost predstave kako vršnjacima tako i ostalima. Međutim, kada govorim o najtalentovanijim đacima džez odseka i JMS-a, gotovo svako razmišlja o odlasku u inostranstvo na dalje školovanje i niko od njih nema jasnu sliku šta će se desiti kada završe svoj obrazovni (formalni) ciklus. Iskustva starijih muzičara govore da u Subotici niko nije napravio neki uspeh a da nije morao da ode daleko od Subotice, što, verovatno, govori o opštem stanju u gradu po pitanju ozbiljnog – profesionalnog, pa čak i amaterskog odnosa prema muzici. Kao društvo koje još uvek traži svoje “mesto pod suncem”, ne vidim želju ili potrebu da se ovom problemu ozbiljno priđe. Dok ostatak civilizovanog sveta muziku koristi čak i u terapijske svrhe, mi muku mučimo sa skicama buduce muzičke scene u gradu. Pošto nisam jedini koji je kompetentan da priča na ovu temu, zaustavio bih se na ovom problemu i možda otvorio još neka pitanja. Ne tako davno, Subotica je proglašena za grad festivala. Među festivalima koji čine kulturnu ponudu grada izdvojilo se i nekoliko muzičkih. Spomenuo bi Jazzik, Etnofest, Trenchtown, Jazzire, Guitar open, kao najkvalitetnije iz oblasti muzike. Postavlja se novo pitanje: da li su to festivali koji pružaju šansu mladim subotičkim muzičarima- umetnicima da se predstave ili ti festivali postoje da bi organizatori istih opravdali novac koji su dobili za njih? Iskreno se nadam da je ono prvo. Iz ličnog iskustva znam da su Jazzik i Etnofest uvek bili otvoreni za subotičke mlade muzičare. Voleo bih da to postane prioritet i Trenchtownu, koji je sigurno najmasovniji festival među pomenutim. Mislim da je to šansa da se subotički mladi umetnici predstave širokom auditorijumu i na taj način motivišu za dalji rad. Jer, ako jedan Exit ili npr. Sziget forsiraju “svoje”, zašto i mi to ne bi radili? Subotica je bila među prvim gradovima u bivšoj SFRJ koja je imala ozbiljan festival iz oblasti popularne muzike (Omladina) na kojem su se proslavili gotovo svi koji danas nešto znače na muzičkoj sceni, mogu slobodno reći, čitavog Balkana. Pitanje je jedino: gde su tu Subotičani? Zašto, opet, niko nije postigao ni približan uspeh kao, na primer: Film, Haustor, Kemal Monteno, Zdravko Čolic, Električni Orgazam, DLM i mnogi drugi koji su, bukvalno, počeli svoje karijere u Subotici? Čisto sumnjam da ni tada niko nije bio sposoban da napravi ozbiljniji rezultat. Očito postoji problem koji je isti kako za prošle, sadašnje, tako i za buduće generacije. To je isto jedna tema kojoj bi trebalo ići u susret da bi se došlo do odgovora kakva je šansa da mladi u Subotici lakše i lepše doživljavaju i prozžvljavaju muziku u sebi.

Na svu sreću, Subotica može da bude ponosna na nekoliko muzičkih sastava od kojih bih izdvojio Sabbatku, 3 ispod 0, Birdland Project, The Young Swing Sextet koje čine odlični đaci, kako Muzičke, tako i ostalih škola u gradu. Za njihov uspeh zaslužni su, pre svega, oni sami, ali i podrška roditelja i cele porodice igra važnu ulogu.

Poruka za ovaj mesec bi glasila: “Vozi brzo” svoj instrument a ne tatin auto!

Pesma koju bi preporučio svim čitaocima novina 5+ je “Another Brick In The Wall” (part two) od grupe Pink Floyd.

Album meseca neka bude “Kind Of Blue” od Miles Davisa. Keep on rockin’, keep on jazzin’, keep on whatever… just play, please! 😉